Osnove varenja – Prerada hrane

kategorija: Ishrana | 1

Varenje

 

1. VARENJE

Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranljive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji počinje u ustima i dovodi do fizičkih i hemijskih promena strukture hrane.

Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane ćelije u organizmu.

a) Svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu.
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin i u masne kiseline.
c) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline.

Konačno, u crevnom aparatu dobijamo mešavinu glikoze, glicerina, masnih kiselina i aminokiselina, uz to još i vitamina i minerala.

2. APSORPCIJA (UPIJANJE)

Upravo preko sluzokože tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranljivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim organizam reguliše apsorpciju hranljivih supstanci.

3. METABOLIZACIJA

Hranljivi sastojci putem krvotoka dolaze do ćelija organizma gde bivaju upotrebljeni za različite telesne funkcije.

Rast organizma. Prilikom rođenja dete je teško tri kilograma, do osamnaeste godine ono će se razviti i biće teško 60 kilograma. Većim delom povećanje težine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor) i amino-kiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranljive sastojke koji najviše doprinose razvoju tela, jer čine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo 18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene određenih organskih tkiva: kože, kose, noktiju. Sluzokoža koja oblaže unutrašnjost šupljih organa takođe je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoža želuca obnavlja se svaka 2 do 4 dana, sluzokoža materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.

Neophodni materijali za tu neprekidnu obnovu delova našeg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakoga dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.

Stvaranje energije. Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Život je sam po sebi neprekidna potrošnja energije, a hrana je u stvari gorivo koje delimično snabdeva organizam neophodnom životnom energijom.

Hranljivi sastojci koje organizam koristi kao gorivo i koji sagorevajući proizvode energiju, potiču iz ugljenih hidrata, masti i proteina.

Ugljeni hidrati (skrob iz brašna i šećeri) su osnovno gorivo našeg tela. To je njihova skoro jedina funkcija. Oni se na kraju pretvaraju u glikozu. Taj proces se odigrava naročito u jetri, koja nakon sagorevanja glikoze, to jest metabolizacije, prizvodi otprilike 4 kalorije po gramu.

Masne kiseline dobijaju se pri varenju masti. Organizam ih koristi kao bogat izvor energije (oko 9 kalorija po gramu sagorele materije). Višak masnih kiselina, koje organizam nije upotrebio kao gorivo, skladišti se u obliku masnoća.

Proteini služe za rast i obnovu organskih tkiva. Višak aminokiselina sagoreva da bi njihova energija bila iskorišćena (4 kalorije po gramu).

  • Joka Tomic

    opada mi kosa,najvise naprjd sta da radim?