Šta je poricanje ?

kategorija: Zanimljivosti | 0

 

Poricanje se definiše kao „lažni sistem verovanja koji nije zasnovan na realnosti“ i kao „ponašanje kojim same sebe štitimo i koje nas sprečava da se iskreno suočimo sa istinom“.

Kao deca učimo se mehanizmima sa kojima izlazimo na kraj sa onim što život donosi. Oni su korisni za dobijanje pažnje roditelja ili drugih, ili za blokiranje bola i strahova. Jedno vreme, ovi mehanizmi su funkcionisali. Međutim, kako su godine prolazile, ovi mehanizmi su nam zamaglili istinu o našem životu. Kako smo rasli, naša očekivanja od drugih su rasla. Međutim, pošto smo zadržali naše detinjaste mehanizme borbe sa izazovima života, naša percepcija stvarnosti je postajala sve nerealnija i iskrivljena. Naši mehanizmi borbe sa izazovima su prerasli u poricanje i naši odnosi su ili upropašćeni, ili manje uživamo u njima nego što bismo mogli. Jeste li ikada poricali da vaši roditelji imaju međusoban problem? Ili da ste vi imali problem? Činjenica je da svi možemo da donekle odgovorimo potvrdno na ova pitanja. Međutim, za neke se poricanje pretvorilo u sramotu i krivicu. Poricanje je „roze slon“ koji sedi nasred dnevne sobe: niko u porodici ne govori o njemu, niti ga primećuje. Da li su vam ove izjave poznate:

  • Da li možemo da ne pričamo o ovome? Razgovor o tome samo pogoršava stvari.
  • Hajde da se pretvaramo kao da se to nikada nije dogodilo.
  • Ako joj kažem da me njene reči povređuju, bojim se da će me ostaviti.
  • On i ne pije baš puno.
  • Sve je u redu. Ne boli me baš puno kada mi on to radi.
  • Meni je još i dobro. Ona se razvela tri puta a ja samo jednom.
  • Ja bih bio bolji da mi ona toliko ne zvoca.

Ljudi, sve je ovo poricanje! Pre nego što možemo da načinimo prvi korak na putu obnove, moramo da se suočimo sa poricanjem i priznamo ga: „I leče rane kćeri naroda mojega ovlaš, govoreći: mir, mir; a mira nema“ (Jer. 6.14). Ne možete isceliti ranu tako što ćete reći da ona ne postoji.